Minimalna cena rada za 2026. godinu – pregled i obaveze poslodavaca

MINIMALNA CENA RADA ZA 2026. GODINU


Ključne reči: minimalna cena rada 2026, minimalna zarada Srbija, obračun plate, neto i bruto zarada

Minimalna cena rada u Republici Srbiji za period januar–decembar 2026. godine iznosi 371 dinar neto po radnom času, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Odluku o povećanju minimalne cene rada donela je Vlada Republike Srbije, čime je satnica povećana sa 337 na 371 dinar, odnosno za 10,09%. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 78 od 12. septembra 2025. godine.

📊 Pregled minimalne zarade za 2026. godinu

Neto i bruto iznosi po broju radnih sati

Broj radnih satiNeto minimalna zarada (RSD)Bruto minimalna zarada (RSD)
160 sati59.360,0079.797,29
168 sati62.328,0084.031,24
176 sati65.296,0088.265,19
184 sata68.264,0092.499,14

Bruto iznosi su obračunati uz primenu predloženog poreskog oslobođenja od 34.221 dinar.

📈 Vizuelni prikaz (opis za grafikon na sajtu)

Stubičasti grafikon sa dve serije podataka:

  • Neto minimalna zarada
  • Bruto minimalna zarada

X-osa: broj radnih sati (160, 168, 176, 184)
Y-osa: iznos zarade u dinarima

👉 Grafikon jasno pokazuje razliku između neto i bruto opterećenja i olakšava planiranje troškova rada.

⚠️ Važna napomena o primeni minimalne cene rada

  • 337 dinara po času primenjuje se na sve isplate koje se odnose na period
    od 1.10.2025. do 31.12.2025. godine
  • 371 dinar po času primenjuje se na sve isplate od 1.1.2026. godine,
    bez obzira na to za koji se mesec zarada isplaćuje

⚖️ Kratko pravno tumačenje (važno za poslodavce)

Minimalna cena rada predstavlja zakonski minimum ispod kog poslodavac ne sme ugovoriti niti isplatiti zaradu zaposlenom koji radi puno radno vreme.

🔹 Poslodavci su dužni da:

  • usklade ugovore o radu i obračune zarada sa novom satnicom,
  • pravilno obračunavaju zarade zaposlenima sa nepunim radnim vremenom,
  • primenjuju novu cenu rada od 1. januara 2026. godine.

🔹 Nepravilna primena minimalne cene rada može dovesti do:

  • prekršajnih kazni,
  • obaveze naknadne isplate razlike zarade,
  • inspekcijskih mera i zateznih kamata.

Najčešće greške poslodavaca u obračunu minimalne zarade

Minimalna zarada predstavlja zakonom propisan minimum zaštite zaposlenih, ali se u praksi često dešava da poslodavci, najčešće iz neznanja ili pogrešnog tumačenja propisa, naprave greške u njenom obračunu. U nastavku izdvajamo najčešće greške na koje inspekcija rada posebno obraća pažnju.

1. Primena stare satnice nakon stupanja nove odluke

Jedna od najčešćih grešaka je nastavak obračuna zarade po staroj minimalnoj ceni rada nakon datuma stupanja na snagu nove odluke Vlade.

➡️ Važno je istaći da se nova minimalna cena rada primenjuje prema datumu isplate, a ne prema mesecu za koji se zarada isplaćuje.

2. Pogrešan obračun minimalne zarade kod nepunog radnog vremena

Minimalna zarada se često pogrešno posmatra kao fiksan mesečni iznos.

🔹 Kod zaposlenih koji rade nepuno radno vreme, minimalna zarada se obračunava srazmerno broju ostvarenih radnih sati, u skladu sa važećom satnicom.

3. Uključivanje dodataka u minimalnu zaradu

Poslodavci neretko u minimalnu zaradu uračunavaju:

  • minuli rad,
  • naknadu za prekovremeni rad,
  • rad noću, praznikom ili u smenama.

❌ Ovo je pogrešno.
✔️ Minimalna zarada ne može da uključuje dodatke, već se oni obračunavaju povrh minimalne zarade.

4. Neusklađeni ugovori o radu

U praksi se često zadržavaju ugovori o radu sa starim iznosima zarade, bez formalnog usklađivanja nakon povećanja minimalca.

➡️ Poslodavac je dužan da:

  • zaključi aneks ugovora o radu ili
  • primeni novi iznos kroz obračun zarade,

u skladu sa važećim propisima.

5. Pogrešna primena minimalne zarade kod obračuna bolovanja i odsustava

Minimalna zarada se ne primenjuje automatski na:

  • bolovanje,
  • plaćeno odsustvo,
  • naknadu zarade po posebnim osnovima.

Svaka od ovih situacija ima posebna pravila obračuna, koja se ne smeju mešati sa minimalnom zaradom.

6. Nepravilna evidencija radnog vremena

Netačna ili nepotpuna evidencija radnih sati dovodi do:

  • pogrešnog obračuna minimalne zarade,
  • rizika od inspekcijskih kazni,
  • sporova sa zaposlenima.

✔️ Precizna evidencija radnog vremena je osnova zakonitog obračuna zarade.

⚖️ Zaključak

Ispravan obračun minimalne zarade zahteva ne samo poznavanje iznosa minimalne cene rada, već i razumevanje načina njene primene u različitim radnim situacijama.

Pravovremeno usklađivanje obračuna i ugovora o radu predstavlja najbolju zaštitu poslodavca od prekršajnih sankcija i dodatnih troškova.