Paušalno oporezivanje je poseban način oporezivanja preduzetnika koji omogućava pojednostavljenu proceduru obračuna poreza. Cilj ovog sistema je olakšavanje poslovanja za preduzetnike i smanjenje administrativnih troškova.
Da biste razumeli kako funkcioniše paušalno oporezivanje, trebamo da razmotrimo neke ključne tačke. Prvo, preduzetnici koji žele da koriste ovaj sistem trebaju se registrovati kao paušalci prilikom registracije svoje delatnosti. Nakon registracije, Poreska uprava donosi rešenje o utvrđenoj obavezi za porez i doprinose na osnovu podataka o prihodima i drugim relevantnim faktorima.
Važno je napomenuti da preduzetnici koji se registruju kao paušalci nisu obavezni da podnose poresku prijavu PPDG-1R (osim kada su u pitanju određene poslovne promene), niti zahtev za odobravanje paušalnog oporezivanja.
Poreska osnovica za paušalno oporezivanje određuje se na osnovu polazne osnovice koja se dobija na nekoliko načina. Polazna osnovica može se izračunati na osnovu prosečne mesečne zarade u određenoj opštini, broja zaposlenih u toj opštini i koeficijenta delatnosti. Ova formula omogućava utvrđivanje početne osnovice poreza.
Međutim, polazna osnovica može se umanjiti ili povećati primenom određenih faktora. Na primer, obveznicima koji su mlađi od 30 godina ili stariji od 55 godina primenjuju se koeficijenti koji smanjuju njihovu poresku obavezu. Takođe, obveznici sa smanjenom radnom sposobnošću ili statusom osobe sa invaliditetom takođe imaju pravo na umanjenje.
U nekim slučajevima, polazna osnovica se može smanjiti za obveznike koji obavljaju delatnosti koje spadaju u stare zanate, umetničke zanate ili poslove domaće radinosti. Koeficijent za ove slučajeve iznosi 0,5, što znači da se njihova poreska obaveza smanjuje za 50%.
Svrha paušalnog oporezivanja je pojednostavljenje poreskog sistema i smanjenje administrativnih obaveza za preduzetnike. Ovaj sistem omogućava preduzetnicima da se fokusiraju na svoje poslovanje umesto da troše vreme na složene postupke obračuna poreza i doprinosa. Paušalno oporezivanje takođe pruža predvidivost i stabilnost u pogledu visine poreske obaveze, što olakšava planiranje budžeta i poslovnih aktivnosti.
Ukratko, paušalno oporezivanje je poseban način oporezivanja koji omogućava pojednostavljeni obračun poreza za preduzetnike. Ovaj sistem koristi polaznu osnovicu za utvrđivanje poreske obaveze, koja se može umanjiti ili povećati primenom određenih faktora.
Ukoliko ste se odlučili da se registrujete kao paušalac, sama činjenjenica da ste postali paušalac znači da je vaše poslovanje postalo mnogo jednostavnije, međutim, i dalje postoje određena pravila koja morate poštovati kako biste izbegli probleme sa zakonom i zadržali status paušalca.
Ovde su osnovne obaveze svakog paušalno oporezovanog preduzetnika, zajedno sa često postavljanim pitanjima:
- Kolike su mesečne obaveze za poreze i doprinose?
- Koliki paušal mogu očekivati sledeće godine?
- Da li moram imati knjigovođu kao paušalac?
- Da li moram da radim test samostalnosti i šta on znači?
- Da li kao paušalac mogu sebi isplaćivati platu?
- Kako se tretira sa poreskog aspekta podizanje novca sa računa?
- Paušalac i godišnji porez na prihod građana?
- Da li podnosim prijavu i obračunavam ekološku taksu?
- Poslovanje sa inostranstvom, devizni račun?
- Da li moram plaćati mesečni paušal čak i kada nemam dovoljan promet?
- Da li paušalac može biti u sistemu PDV-a?
- Granica od 6.000.000 dinara prihoda godišnje – objašnjenje
- Da li se kao paušalac mogu baviti marketingom, trgovinom na veliko i malo?
Odgovori na gore pomenuta pitanja:
- Kolike su mesečne obaveze za poreze i doprinose?
Obaveze po pitanju doprinosa i poreza na prihod od samostalne delatnosti: Kao paušalac, dobijate rešenje od Poreske uprave (RUJP) o mesečnom iznosu obaveza za poreze i doprinose, a to uključuje:
- Porez na prihode od samostalne delatnosti
- Doprinos za obavezno PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje)
- Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje
- Osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Ove obaveze morate uplatiti do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ukoliko se zakasni sa plaćanjem može doći do poreskog prekršaja i poreska će Vam obračunati kamatu. Svaka od ovih četiri obaveze se uplaćuje na poseban tekući račun. Prilikom popunjavanja naloga za plaćanje, pored tačnog iznosa i broja tekućeg računa, bitno je navesti i tačan poziv na broj, inače uplata neće biti pravilno evidentirana. U rešenju su za svaku od ovih obaveza navedena dva poziva na broj – jedan za tekuću godinu i drugi za akontaciju za sledeću godinu.
2. Koliki paušal mogu očekivati sledeće godine?
Poreska uprava je obezbedila kalkulator za obračun visine procenjenog paušala za odabranu šifru delatnosti. Kroz taj kalkulator možete dobiti uvid u visinu procenjenog mesečnog zaduženja za sledeće tri godine. Ako nema većih promena u vašem poslovanju, paušalna obaveza bi trebala ostati ista i sledeće godine. Poreska uprava ima pravo povećati paušal za sledeću godinu najviše za 10%. U praksi se često računa da će svake naredne godine paušalna obaveza biti povećana za 10%.
3. Da li moram imati knjigovođu kao paušalac?
Paušalac je u obavezi da vodi KPO knjigu (knjiga paušalno oporezovanog obveznika), u koju se jednostavno upisuju svi izdati računi kupcima. Obavezno je izdavanje računa za svaku prodaju robe ili usluga i njihovo evidentiranje u KPO. Pored toga poželjno je da vodi analitiku kupaca i dobavljača, prati poslovne prihode kako nebi probio granicu za paušal, koristi računovodstveni softver kako bi efikasnije i efektivnije delovao na tržištu. Zahvaljujući ovome, neophodno je angažovati licenciranog računovođu.
4. Da li moram da radim test samostalnosti i šta on znači?
Test samostalnosti je obavezan za sve preduzetnike i paušalce. Proveri kako bi poreska kontrola procenila tvoj Test samostalnosti u radu sa klijentima i izbegni oštre poreske kazne uz pomoć stručnjaka za poresko savetovanje ili računovođe. Naš tim vam može pružiti neophodne informacije i smernice kako biste bili sigurni da ispunjavate uslove samostalne delatnosti i izbegli moguće probleme sa poreskom kontrolom. Ne dozvoli da nedovoljno razumevanje poreskih propisa dovede do neželjenih posledica. Kontaktirajte nas danas i osigurajte svoju finansijsku sigurnost.
Ukoliko odgovorite potvrdno („da“) na pet ili više od devet postavljenih pitanja, to znači da ne ispunjavate uslove da se vaš prihod tretira kao prihod od samostalne delatnosti.
- Da li nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje vaše radno vreme ili su odmor i odsustva zavisni od njihove odluke, a naknada vam se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru?
- Da li uobičajeno koristite prostorije koje vam obezbedi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za obavljanje poslova koje vam povere?
- Da li nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrše ili organizuju vaše stručno osposobljavanje ili usavršavanje?
- Da li je nalogodavac angažovao vas nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili su vas angažovali putem treće strane koja se bavi pronalaženjem radne snage?
- Da li nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuju osnovni alat, opremu ili druga materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za vaš rad ili finansiraju njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata ili opreme koji su neophodni za specifične poslove?
- Da li nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi vašim radom, osim davanja osnovnih naloga ili kontrole rezultata rada?
- Da li najmanje 70% od vaših ukupnih prihoda u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u određenoj poreskoj godini dolazi od jednog nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem?
- Da li obavljate poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu koja vas obavezuje da snosite uobičajeni poslovni rizik za posao koji ste isporučili klijentu nalogodavca ili povezanog lica?
- Da li ugovor o angažovanju sadrži zabranu pružanja usluga drugim nalogodavcima, osim u slučaju delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavca?
Napomena: Ovaj test se primenjuje za svakog klijenta pojedinačno.
5. Da li kao paušalac mogu sebi isplaćivati platu?
Paušalac ne isplaćuje platu na isti način kao zaposleni. Nakon plaćanja mesečnih obaveza, slobodno raspolažete preostalim sredstvima na računu.
6. Kako se tretira sa poreskog aspekta podizanje novca sa računa?
Podizanje gotovine sa poslovnog računa paušalca je jednostavno i ne zahteva pravdanje računima za troškove. Možete podići gotovinu sa bankomata do dnevnog limita od 150.000 dinara bez navođenja svrhe. Za iznose veće od 150.000 dinara dnevno, možete podići novac na šalteru banke uz navođenje svrhe podizanja u skladu sa propisima NBS o sprečavanju pranja novca.
7. Paušalac i godišnji porez na prihod građana?
Paušalac i godišnji porez na prihod građana: Prihod od paušalne delatnosti se ne računa u osnovicu za obračun godišnjeg poreza na prihod građana, bez obzira na visinu prihoda. Paušalac je oslobođen plaćanja godišnjeg poreza na prihod građana. Međutim, ukoliko paušalac ostvaruje druge prihode koji prelaze neoporezivi iznos, dužan je platiti porez na te prihode.
8. Da li podnosim prijavu i obračunavam ekološku taksu?
Ekološka taksa: Svi privredni subjekti, uključujući i paušalce, imaju obavezu plaćanja ekološke takse. Paušalac treba samostalno da se prijavi za plaćanje ove takse do 31. jula svake godine. Prijavu je moguće podneti elektronski na sajtu lokalne poreske administracije.
Visina ekološke takse se određuje na osnovu veličine pravnog lica i procenjenog uticaja na životnu sredinu. Paušalac plaća sledeće iznose godišnje:
- 5.000 dinara za mali uticaj
- 10.000 dinara za srednji uticaj
- 20.000 dinara za veliki uticaj
Visina takse ne može biti veća od 0,4% godišnjeg prihoda.
9. Poslovanje sa inostranstvom, devizni račun?
Paušalac može normalno poslovati sa inostranstvom uz plaćanje u stranoj valuti. U tu svrhu, otvarate jedan ili više deviznih računa kod vaše poslovne banke. Izdajete devizni račun inostranom komitentu sa instrukcijama za plaćanje, na osnovu kojih vam on uplaćuje novac u devizama na devizni račun.
Putem računovodstvenog softvera gde se vodi vaše poslovanje, vrlo je jednostavno izdavanje deviznih računa prema inostranim kupcima, knjiženje deviznih priliva, pretvarnja strane valute u valutu dinar, registrovanje faktura na sistemu e faktura.
Novac na deviznom računu se vodi u valuti računa i može se koristiti za plaćanje obaveza u inostranstvu. U zemlji je plaćanje devizama zabranjeno, osim u slučajevima koji su taksativno navedeni od strane Narodne banke Srbije. Za plaćanje u zemlji, potrebno je dati nalog banci za otkup deviza sa deviznog računa. Na osnovu tog naloga, banka konvertuje iznos u dinare i uplaćuje na dinarski račun.
10. Da li se mora plaćati mesečni paušal čak i kada nema dovoljan promet?
Da, kao paušalac, plaćate mesečne paušalne obaveze bez obzira na promet. Međutim, ako znate da privremeno nećete imati poslovanje, možete staviti svoju preduzetničku radnju u mirovanje podnošenjem zahteva Agenciji za privredne registre (APR) i obaveštavanjem Poreske uprave putem elektronske poreske prijave. Time se vaše mesečne obaveze i prava zamrzavaju. U periodu mirovanja, staž se ne upisuje i ne osiguravate se po osnovu zdravstvenog osiguranja.
Da biste nastavili sa delatnošću, treba ponovo proći proceduru u APR-u i Poreskoj upravi. U slučaju da u periodu mirovanja izdate fakturu, činite prekršaj koji automatski prekida mirovanje obaveza.
11. Da li paušalac može biti u sistemu PDV-a?
Ne, kao paušalac ne možete biti u sistemu PDV-a. Iako se radi o različitim vrstama poreza, ukoliko se registrujete za PDV, gubite status paušalnog obveznika. Ulaskom u PDV, imate obavezu obračuna i plaćanja pdv-a, obračuna plata, prikazivanja dugovanja i izrade završnog računa kod Agencije za privredne registre. Paušalni obveznici nemaju obavezu predavanja finansijskih izveštaja kod agencije za privredne registre. Većini paušalaca računovođe vode računa i jaljvaju kada se približe granici za ulazak u pdv ili za probijanje limita za paušalno oporezivanje.
12. Granica od 6.000.000 dinara prihoda godišnje – objašnjenje
Preduzetnik ima pravo na paušalno oporezivanje samo ako ukupni prihod u toku godine ne prelazi 6 miliona dinara. Prihod se računa na osnovu suma izdatih računa, odnosno salda KPO knjige. Važno je napomenuti da ova cifra retko odgovara ostvarenom prometu preko računa banke ili zbiru uplata na račun. Račun izdat u jednoj godini može biti plaćen u drugoj godini, a takođe se mogu desiti i greške pri uplati. Poreska uprava ne traži podnošenje PPDG-1R obrasca za paušalno oporezivanje svake godine. Ipak, kontrola može na osnovu prometa na računu zaključiti da je prekoračen limit prihoda od 6 miliona dinara i zatražiti uvid u KPO knjigu kako bi se utvrdilo da li je limit prekoračen.
Vaša registracija kao paušalca za narednu godinu se automatski obavlja, ukoliko ste već bili paušalac u prethodnoj godini. Međutim, kontrola može zahtevati uvid u KPO knjigu na osnovu prometa na računu, kako bi proverila da li je limit od 6 miliona dinara prekoračen.
13. Da li se kao paušalac mogu baviti marketingom, trgovinom na veliko i malo?
Ne, kao paušalni obveznik ne možete se naviti marketingom ili trgovinom na veliko i malo.